OPAŽANJE BOJA I OSVETLJENJA

U vizuelnoj percepciji, opažanje boje ima posebno mesto. Sve ostale karakteristike sveta koje opažamo vizuelno, kao što su objekti, njihov oblik, međusobni položaj ili kretanje, možemo saznati i nekim drugim čulom. Nasuprot tome, boja se saznaje isključivo vidom.

Boju obično definišemo u tri dimenzije. Svetlina varira na dimenziji crno-belo i uključuje sve ahromatske (sive) nijanse. Tonalitet se odnosi na različite talasne dužine koje omogućavaju da opažamo crveno, žuto ili plavo. I na kraju, zasićenost boje određuje da li opažana boja izgleda vrlo intenzivno ili sasvim pastelno. Odavno je primećeno da su objekti naizgled identične boje bez obzira pod kojim se osvetljenjem posmatraju. Jagoda je jednako crvena i 1) na jakom podnevnom suncu, 2) pod veštačkim sobnim osvetljenjem i 3) u dubokoj senci drveća i žbunja. Ispostavlja se međutim da je u psihofizičkim eksperimentima moguće izmeriti razliku u opažaju nastalom u tri opisane situacije. Ali kako vizuelni sistem saznaje boju objekta?

 

Toscani, M., Zdravković, S., & Gegenfurtner, K. R. (2016). Lightness perception for surfaces moving through different illumination levels. Journal of Vision, 16(15), 21-21. PDF
Todorović, D., Zdravković, S. (2014). The roles of image decomposition and edge curvature in the ‘snake’ lightness illusion. Vision Research. Vol 97, 1-15. PDF

Zdravković, S. (2008). Lightness constancy: object identity and temporal integration. Psihologija, Vol. 41, 1, 19-37. PDF

Zdravković, S. (2007). Efekat boje pozadine i osvetljenja na opaženu svetlinu. Psihologija, Vol. 40, 4, 543-565. PDF

SVETLINA I RAZLIČITI NIVOI OSVETLJENJA

 

U fizici, količina osvetljenja ne menja one fizičke karakteristike objekata koje određuju njegovu boju (reflektansu). U percepciji, naprotiv, ambijentalno osvetljenje donekle utiče na opaženu boju, te opažaj nije jednostavno jednak reflektansi. Međutim, taj uticaj osvetljenja nije onoliko veliki koliko bi se očekivalo iz fizičkih jednačina. Ali ni količina svetlosti koja stiže na oko, a koja fizički odgovara proizvodu reflektanse i osvetljenja (luminansa), ne definiše percept u potpunosti. Stoga se u percepciji svetline upravo bavimo određivanjem dodatnih faktora koji nam definišu percept svetline nastao u uslovima promenljivog osvetljenja. Promena osvetljenja može biti ili spacijalna, kao u scenama sa više nivoa osvetljenja (reflektori, senke), ili temporalna (prelaz iz jače osvetljenog u slabije osvetljen prostor i obratno). Koji su specifični aspekti vizuelne scene koje sistem koristi da razreši problem osvetljenja?

Zdravković, S., Economou, E., Gilchrist, A., (2012). Grouping illumination frameworks. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and PerformanceVol. 38(3), 776-784. PDF

Zdravković, S., Economou, E., Gilchrist, A. (2006). Lightness of an object under two illumination levels. Perception 35(9), 1185 – 1201. PDF

Zdravković, S. (2008). Lightness constancy: object identity and temporal integration. Psihologija. Vol. 41, 1, (19-37). PDF

Economou, E., Zdravković, S., Gilchrist, A. (2007). Anchoring versus spatial filtering accounts of simultaneous lightness contrast. Journal of Vision, 7(12):2, 1-15. PDF

MENTALNA VIZUELIZACIJA

 

Pri pokušaju da zamislimo boju svežih jagoda ili početne taktove omiljene pesme, imamo utisak da na mentalnom planu zaista možemo da rekreiramo boje i zvuke. Odnosno, čini se da predstave koje imamo, a koje odslikavaju iskustva primljena u različitim čulnim modalitetima, i same ostaju reprezentovane u različitim modalitetima. Međutim, da li je to samo utisak, ili se predstave na mentalnom planu zaista čuvaju u različitim modalitetima?

Blanuša, J., & Zdravković, S. (2015). Horizontal-vertical illusion in mental imagery: quantitative evidence. Frontiers Human Neuroscience, 9:33.  PDF

Ćirović, I., Zdravković, S. (2011). Verbal vs. visual coding in modified mental imagery map exploration task. Psihologija, 44, 1, 39-60. PDF

Stojanović R., Zdravković. S. (2007). Mentalna eksploracija distanci na mapama i u realnom prostoru. Psihologija, 40, 1, 93-111. PDF

OPAŽANJE LICA

 

Iz mnoštva vizuelnih objekata koje manje ili više dobro identifikujemo, diskriminišemo i memorišemo, izdvaja se ljudsko lice. Osim identiteta, lice potencijalno nosi i dodatne socijalno bitne informacije: o polu, starosti osobe, porodičnoj pripadnosti (na osnovu sličnosti), emotivnom stanju i trenutnom raspoloženju. Sve ovo upućuje na značaj i poseban status koji prepoznavanje lica ima za nas. Naša uspešnost u prepoznavanju posledica je specijalizovanih kortikalnih zona selektivno odgovornih za identifikaciju lica: desni fusiform gyrus, kao i specifičnih mehanizmima uključenih isključivo u prepoznavanje lica. Iz kliničke prakse poznajemo i prosopagnosiju, poremećaj koji dovodi do nemogućnost prepoznavanja lica, pri čemu su ostale vizuelne funkcije očuvane. Koje su osnovne odrednice rada ovako visoko specijalizovanog sistema?

Barzut, V., Zdravković, S. (2013). Discrimination of faces of the same and other race and gender modulated by familiarity. Psihologija, 46, 1, 45-59. PDF

Stevanov, Z., Zdravković. S. (2007). Prepoznavanje identiteta na osnovu pojedinih delova lica. Psihologija, 40, 1, 37-57. PDF

VIZUELNA PAŽNJA I PRETRAGA

 

Tradicionalno se smatralo da se pri vizuelnoj pretrazi javljaju dve funkcionalno nezavisne faze: paralelna i serijalna. Obe ove faze su detaljno ispitane i opisane. Prva faza je brza, perceptom vodjena i odigrava se u vizuelnom korteksu. Druga faza se odigrava u frontalnom korteksu i podrazumeva traganje za objektima od interesa. Međutim, može li se pažnja pri pretrazi vizuelnih objekata svesno kontorlisati već od prve faze?

Popović, M., Zdravković, S. (2009). Can deployment of attention be strategically controlled? Psihologija. Vol. 42, 1, 67-79 PDF

U svakodnevnim situacijama često je potrebno pratiti više od jednog objekta istovremeno. Na primer, sportisti prate položaj i aktivnosti drugih igrača na terenu, vozači prate pozicije i brzine ostalih učesnika u saobraćaju, vaspitačica prati kretanje dece koju je izvela u park, itd. Kako naš kognitivni sistem izvodi ovako kompleksne zadatke?

Vidaković. V., Zdravković, S. (2010). Influence of depth cues on multiple objects tracking in 3D scene. Psihologija, 43,4, 389-409. PDF

Vidaković, V., Zdravković, S. (2009). Colour influences identification of the moving objects more than shape. Psihologija. Vol. 42, 1, 79-95. PDF

OPAŽANJE DUBINE I KINETIČKI EFEKAT DUBINE

 

Vid nam omogućava da funkcionišemo u 3D prostoru: da odredimo naš položaj i orijentaciju kao i lokalitet predmeta oko nas, čak i onih koji su vrlo udaljeni. Dve (od tri) prostorne dimenzije, dužina i širina, nisu istraživačima zadavale mnogo eksplanatornih problema, dok je tradicionalno opažanja treće dimenzije, dubine, predstavljalo pravu enigmu. Ispostavlja se da, na primer, kretanja objekata doprinosi opažanju dubine. Kinetički efekat dubine pokazuje da statično prikazane dvodimenzionalne situacije počinju da izgledaju trodimenzionalno čim počnu da se kreću. Ipak, kako opaženi pokret pospešuje opažaj 3D prostora?

Zdravković, S. (2003). Opažanje dubine u pokretnim dvodimenzionalnim stimulusima. Psihologija, 36, 3, 289-313. PDF