MORFO-LEKSIČKA OBRADA

 

U okviru širokog polja psiholingvistike, kognitivna obrada reči predstavlja oblast u kojoj su modeli razapeti između dve krajnosti – pristupa zasnovanog na obradi morfema i pristupa zasnovanog na obradi reči. Ova dihotomija potiče iz tradicionalne lingvistike, a psiholingvistika ih je nasledila kao mlađa, eksperimentalno orjentisana nauka. Ako su morfeme osnovne jedinice analize i/ili kognitivne obrade, onda centralno pitanje postaje da li, kako i kada kognitivni sistem raščlanjava reči na morfeme. Nasuprot tome, za pristup zasnovan na rečima ovo pitanje gotovo da nema značaja, ali se zato otvaraju brojna pitanja o odlikama reči koje učestvuju u kognitivnoj obradi. Srpski jezik predstavlja jezik sa veoma bogatom morfologijom, što ga čini veoma pogodnim za raznolika istraživanja posvećena razumevanju kognitivnih aspekata ove jezičke karakteristike. Istraživanja koja se izvode u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju usmerena su ka traganju za jedinstvenim principom koji stoji u osnovi različitih manifestacija morfološke organizacije jezika i to u okviru informaciono-teorijskog pristupa. Kroz kombinaciju tehnika kvantitativne lingvistike i eksperimentalne psihologije, traga se za procenama verovatnoća oblika reči, kao i kvantitativnim opisom različitih aspekata morfološke organizacije i razumevanjem njihovih kognitivnih aspekata. Drugim rečima, traga se za operacionalnim definisanjem morfo-leksičkih karakteristika, uz oslanjanje na teoriju informacije. Dva pomenuta pristupa implikaciraju suštinske razlike i u arhitekturi i funkcionisanju mentalnog leksikona – dela dugotrajne memorije u kojem su uskladištene predstave reči.

 

Milin, P., Kuperman, V., Kostic, A., & Baayen, R. H. (2009). Words and paradigms bit by bit: An information-theoretic approach to the processing of inflection and derivation. In J. Blevins & J. Blevins (Eds.), Analogy in grammar: Form and acquisition (pp. 214-252). Oxford: Oxford University Press. PDF

Milin, P., Filipović Đurđević, D., & Moscoso del Prado Martin, F. (2009). The simultaneous effects of inflectional paradigms and classes on lexical
recognition: Evidence from Serbian. Journal of Memory and Language, 60, 50-64. PDF

Filipović, D. i Kostić, A. (2004). Kognitivni status roda prideva u srpskom jeziku. Psihološka istraživanja , 14, 125-168.

Filipović, D. i Kostić, A. (2003). Kognitivna obrada prideva. Psihologija, 36(3), 353-378. PDF

 
 

LEKSIČKA STATISTIKA I STILOMETRIJA: KVANTITATIVNO OPISIVANJE REČI

 
Raspodela učestalosti reči predstavlja specifičan oblik raspodele koji se uobičajeno karakteriše velikim brojem retkih događaja (Large Number of Rare Ivents – LNRI distributions). Zbog ove osobine, opisivanje reči kvantitativnim putem postaje veoma problematično, jer uobičajeni korpus statističkih tehnika koje su zasnovane na pretpostavci o normalnoj ili barem simetričnoj raspodeli vrednosti u ovom slučaju nije adekvatan. Jednostavno rečeno, kvantitativna poređenja autora ili tekstova i druge stilometrijske analize neće postati pouzdanije s povećanjem uzorka reči, pošto se vrednosti menjaju u funkciji veličine uzorka; ne postaju sve bolje procene stvarnih vrednosti u populaciji.

 

Dimitrijević, S., Kostić, A., & Milin, P. (2009). Stability of the syntagmatic probability distribution. Psihologija, 42, 107-120. PDF

Milin P., & Ilić, N. (2003). Text as Binary Sequence: A Case of Characteristics Constant of Text. Proceedings of 4th International Workshop on Linguistically Interpreted Corpora (LINC-03), 10th Conference of the European Chapter of the Association for Computational Linguistics (EACL-03). 47-52. PDF

 
 

RAČUNARSKO MODELOVANJE OBRADE REČI

 
Zanimljiva je komplementarnost koja postoji između klasičnog psihološkog eksperimenta i računarskog modelovanja. U eksperimentu, pokušavamo da kontrolišemo karakteristike stimulacije da bismo utvrdili kako one utiču na ponašanje i psihičke procese, generalno. Pritom, mi ne znamo kojim informacijama, tačno, raspolaže prirodni sistem, kakav je njihov sadržaj i kako se one koriste u procesu obrade koji dovodi do specifične reakcije koju posmatramo. S druge strane, u računarskom modelovanju informacije koje bi mogle biti korisne u obradi jesu pod našom direktnom kontrolom. Na ovaj način, računarski model postaje ultimativni naknadni test za nalaze dobijene eksperimentalnim putem. Osim toga, simulacije nam mogu otkriti i definisati karakteristike stimulusa koje bi bile vredne eksperimentalne provere.

 

Baayen, R. H., Milin, P., Filipović Đurđević, D., Hendrix, P., & Marelli, M. (2011). An Amorphous Model for Morphological Processing in Visual Comprehension based on Naive Discriminative Learning. Psychological Review, 118, 438-481. PDF

Milin, P., Keuleers, E., & Filipovic Durdevic, D. (2011). Allomorphic Responses in Serbian Pseudo-Nouns as a Result of Analogical Learning. Acta Linguistica Hungarica, 58, 65-84. PDF
 
 

OBRADA I REPREZENTACIJA VIŠEZNAČNIH REČI

 

Višeznačnost reči predstavlja jednu od osnovnih odlika jezika. Skoro da je nemoguće pronaći reč koja ima samo jedno značenje, jer značenje većine reči u manjoj, ili većoj meri zavisi od konteksta u kojem se data reč javlja. Pitanje koje se postavlja pred kognitivnu psihologiju jeste pitanje relevantnosti ove jezičke pojave za modele obrade jezika. U istraživanjima koja se izvode u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju, fenomenu višeznačnosti reči pristupa se iz ugla teorije informacije, a višeznačnost reči posmatra se kao neizvesnost značenja reči. U skladu sa tim, prikupljaju se različite procene verovatnoća značenja reči i traga se za kvantitativnim opisom koji odslikava kognitivnu kompleksnost različitih oblika višeznačnosti. Ovaj pristup u skladu je sa sve zastupljenjim isticanjem sposobnosti kognitivnog sistema da detektuje statističke odlike sredine.

 

Filipović Đurđević, D. (2007). Efekat višeznačnosti na obradu izolovanih reči srpskog jezika. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu.

Filipović Đurđević, D. i Kostić, A. (2008). The effect of polysemy on processing of Serbian nouns. Psihologija, 41(1), 69-86. PDF

 
 

VEKTORSKI ZASNOVANA SEMANTIČKA REPREZENTACIJA

 

Značenje reči može da se menja u zavisnosti od konteksta u kojem se data reč javi. Jedan od problema u istraživanjima obrade višeznačnih reči predstalja problem iscrpnog navođenja različitih značenja višeznačnih reči. Istovremeno, postavlja se pitanje opravdanosti tretiranja značenja reči kao diskretnih, kategorijalnih pojava. Jedno od rešenja opisanih problema predstavlja primena vektorski zasnovane semantičke analize u opisivanju višeznačnosti reči. Ova kvantitativna tehnika zasniva se na statističkom opisivanju značenja reči preko učestalosti konteksta, odnosno susednih reči sa kojima se data reč javlja.

 

Filipović Đurđević, D., Đurđević, Đ. & Kostić, A. (2009). Vector based semantic analysis reveals absence of competition among related senses. Psihologija, 42(1), 95-106. PDF

 
 

KONKRETNOST POJMOVA

 

Konkretnost pojmova, odnosno stepen u kojem je moguće nešto iskusiti putem čula predstavlja karakteristiku koja se tradicionalno koristi u kognitivnoj psihologiji i psiholingvistici. Brojna istraživanja pokazuju da se konkretni pojmovi brže obrađuju od pojmova koji se ne mogu iskusiti čulima (apstraktnih pojmova). Standardni postupak za prikupljanje vrednosti ove varijable podrazumeva davanje procene koja se odnosi uopšteno na sva čula (na primer, pojam mačke je konkretan, jer mačka može da se čuje, vidi, dodirne, pomiriše; pojam istine je apstraktan, jer se ne može videti, okusiti, pomirisati i slično). U Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju razvijen je novi pristup u merenju konkretnosti prema kojem se procene prikupljaju odvojeno za svaki modalitet, a na osnovu prikupljenih procena izvodi nekoliko kvantitativnih indikatora. Demonstriranje kognitivne relevantnosti prikupljenih mera od značaja je za teorije reprezentacije pojmova u dugotrajnoj memoriji, a naročito se oslanja na teoriju otelotvorene kognicije (embodied cognition).

 

Živanović, J. & Filipović Đurđević, D. (2011). On advantage of seeing TEXT and hearing SPEECH. Psihologija, 44(1), 61-70. PDF